Generacije ‘70-ih i ‘80-ih (kao i one pre, a možda i par godina posle) imale su tu priliku da bar jednom u detinjstvu dobiju vaške.
Tada se o tome nije pričalo – bilo je jako sramotno otkriti nekome da ih imaš.
Nego te lepo povuku iz škole na par dana, dok te ukućani ne očiste i istrebe.
Tako je mene moja pokojna baba Stojna izvukla iz škole pod izgovorom da sam “bolesna”, odvela me u Đurince (Šar planina, sat vremena hoda od Štrpca) i čistila vaške iz moje male glave.
Bila sam četvrti razred, imala nepunih deset godina.
To je bio ujedno poslednji put da sam imala vaške, ali ne i poslednji put da sam metaforički bila okružena njima.
Jako se dobro sećam babinih reči:
– Dovoljna je jedna velika vaška da poseje na stotine gnjida. Uzalud je ubiti samo vašku ako ne istrebiš sve gnjide. Jer svaka od tih gnjida izraste u vašku, pre ili kasnije.
I sada, mnogo godina, decenija nakon tog momenta, setim se njenih reči svaki put kada sam u bilo kakvom kontaktu sa “vaškama” ili “gnjidama”.
Gnjide na društvenim mrežama možete zaustaviti prijavom za govor mržnje (npr.) i blokiranjem. Svako produbljivanje rasprave njih hrani, pa ćete navući još gnjida, a možda i neku vašku.
Ista je situacija i u životu van malih ekrana. Ignoriši, ne hrani njihovu sujetu i bezmozgalne stavove. Svoju decu možeš vaspitavati, ali ne i isprane odrasle umove koji se prodaju za malo para.
Situacija u državi je takva da imamo jednu veliku vašku koja je posejala na stotine, hiljade gnjida.
Setite se babinih reči 👆🏻
Znate šta nam je činiti.
I zato, pumpajte, “strani plaćenici”, “eko mafijaši”, “glumci studenti” i svi ostali “mrzitelji” ove zemlje.