Tražite pravdu, ali ne smete da kažete svoje ime?
Razumem strah. Razumem nesigurnost. Razumem da nije lako živeti u društvu u kojem onaj ko se oglasi često postaje meta. Ali ne mogu da razumem kako mislite da se nešto promeni ako ćutite. Ako se krijete. Ako očekujete da neko drugi, svojim imenom i prezimenom, iznese vašu priču dok vi ostajete skriveni, sigurni, nevidljivi.
Koliko vas je do sada poslalo poruku: “Ovo je važno, ljudi moraju znati, ali te molim, podeli anonimno.”?
Koliko vas je očekivalo da neko drugi digne glas, jer “vi ipak imate porodicu, posao, obaveze”?
A da li ste ikada pomislili da i taj neko, ko govori umesto vas, takođe ima porodicu, posao i obaveze? Da i on ili ona rizikuju, dok vi birate sigurnost?
Nije fer.
Nije fer da želite bolje sutra, ali ne želite da se borite za njega.
Nije fer da tražite promene, ali očekujete da ih donese neko drugi.
Nije fer da ćutite i nadate se, dok drugi glasno rizikuju.
Svi želimo društvo u kojem pravda nije privilegija, već pravilo. U kojem institucije rade svoj posao, u kojem ljudi mogu slobodno da govore, bez straha od posledica. Ali takvo društvo se ne gradi anonimnim porukama i šapatima. Takvo društvo se gradi kada svi stanemo, otvoreno, imenom i prezimenom, i kažemo: Ne pristajemo.
Šapat nije dovoljan
Znate li koliko je teško stati pred ljude i reći:
“Da, to sam ja. Ja se borim. Ja ne pristajem. Ja tražim pravdu.”?
Znate li koliko je teško nositi sav taj teret dok vas oni, za koje se borite, gledaju iz senke?
Razmislite o tome sledeći put kada budete želeli da neko drugi govori umesto vas. Kada budete slali anonimnu poruku u nadi da će neko drugi preuzeti vašu borbu. Kada budete očekivali da neko drugi podmetne leđa, dok vi ostajete po strani.
Promene ne dolaze anonimno. Ne dolaze kroz nevidljive poruke, kroz „reći ću ti, ali nemoj da pominješ mene.“ Dolaze onda kada prestanemo da se krijemo. Kada svi stanemo, rame uz rame, hrabro i glasno.
Ako svi ćutimo – ko će govoriti?
Ako svi čekamo – ko će krenuti?
Ako svi spuštamo glavu – ko će se boriti?
Dosta je bilo ćutanja.
Ili si deo promene – ili si deo problema.
Nije ovo vreme za neutralne i nevidljive.
Taj period je dugo trajao i srušio se 1. 11. 2024, zajedno s nadstrešnicom u Novom Sadu.
Nakon toga, vaše ćutanje više nije neutralnost – već saučesništvo.
Vaše anonimne poruke nisu znak dobronamernog skretanja pažnje, već kukavičluk.
Svi imamo nešto da izgubimo. Ali ono što možemo da dobijemo – vrednije je od bilo kakvog straha.
Ćutanje nije neutralnost već saučesništvo